НАТО бомбардовање Југославије научило је Северну Кореју да треба нуклеарне бомбе и да никада не верује САД-у

Тренутна ситуација на Корејском полуострву директан је изданак онога што је Пјонгјанг уочио 1999. године

И поново окупио Кину и Северну Кореју

Првобитно објављено у марту 2019.

21. марта 2017. године, српски министар спољних послова Ивица Дачић похвалио је одбијање Северне Кореје да призна независност Косова. Да би наградио лојалну подршку Северне Кореје српском ставу о Косову, Београд је пркосио европским покушајима изолације Пјонгјанга договарање састанка између Дачића и Ри Пјонг-дуа, севернокорејског амбасадора у Србији у Букурешту. Током њиховог састанка, Дачић је нагласио потребу за дипломатским решењем севернокорејске кризе и изразио подршку оживљавању мултилатералних преговора за ублажавање сукоба.

Многи западни аналитичари објаснили су континуирани дипломатски ангажман Србије са Северном Корејом и противљење ДЛРК косовској декларацији о независности истицањем историјски блиских односа Пјонгјанга и Београда. Током хладног рата, Јосип Броз Тито и Ким Ил-сунг успоставили су јак дипломатски савез, будући да су и Југославија и Северна Кореја биле несврстане комунистичке државе.

Овај савез наставио се и након слома комунизма у Југославији. Током 1990-их, Северна Кореја је одржавала трговинске везе са српском владом Слободана Милошевића, упркос осакаћењу међународних санкција против Београда, и доследно је изражавала дипломатску подршку Милошевићевом режиму до његовог свргавања у октобру 2000. године.

Иако ова историјска сећања несумњиво обликују срдачан однос између Србије и Северне Кореје, дугорочним импликацијама НАТО бомбардовања у Србији на спољнополитичко понашање Северне Кореје посвећена је оскудна пажња на Западу.

Ово занемаривање је кратковидно, као многи од дефинишућих трендова спољне и безбедносне политике Пјонгјанга који су обликовали тренутни сукоб на Корејском полуострву биле су директне последице косовског рата 1999. године.

Прва значајна димензија севернокорејске спољне политике која се искристалисала након рата на Косову 1999. године је усклађивање ДПРК са Кином. Званични одговори севернокорејске и кинеске владе на војне напоре НАТО-а да протера српске снаге са Косова били су запањујуће слични.

Кинеска влада више пута осуђиван Интервенција НАТО-а као агресорски рат на Србију, јер је Србија била суверена држава која је била ван сфере утицаја НАТО-а. Севернокорејска влада је реаговала на сличан начин позивајући међународну заједницу да се одупру америчкој агресији на Србију 1999. године и хвалећи Милошевићев „херојски“ отпор НАТО-у у фебруару 2000. године.

Солидарност Пекинга и Пјонгјанга према Милошевићевом режиму делимично се може објаснити заједничком забринутошћу због негативног преседана који је створила НАТО интервенција на Косову. Као што су приметили стручњаци за Северну Кореју Самуел Ким и Таи Хван Лее у својој књизи из 2002 Северна Кореја и североисточна Азија, Званичници ДПРК били су све забринутији да ће Северна Кореја постати „следећа Југославија“ и бити приморана да се брани од војне моћи НАТО-а.

Иако је Кина раније изразила забринутост због војне нагомилавања Северне Кореје, Пекинг отопио свој однос са Северном Корејом у пролеће 1999 кроз размену дипломатских делегација високог профила и пословних послова. Ова отопљеност делимично је имала за циљ спречавање америчке војне интервенције против Пјонгјанга.

Изразито побољшање односа Пјонгјанга и Пекинга током рата на Косову 1999. године, и истовремени дипломатски долазак ДЛРК у Русију, откривају да је Ким Јонг-ил веровао да Северна Кореја треба да побегне из међународне изолације да би избегла Милошевићеву судбину.

Друга главна димензија севернокорејске спољне политике која је произашла из рата на Косову 1999. године била је уверење да је постајање нуклеарном силом од суштинског значаја за опстанак ДНРК.

Током НАТО бомбардовања на Косову, севернокорејски званичници су пажљиво пратили способност српске војске да се одупру ваздушним нападима САД. Подршка Пјонгјанга српском отпору на уверљив начин откривена је бомбастичним одговором Ким Мионг-цхол, савезник Ким Јонг-ила са седиштем у Токију. Ким Мионг-цхол је у изјави за јавност тврдио да је НАТО предузео „немогућу мисију“ у Србији и злокобно упозорио да је Северна Кореја „десет или сто пута тврђа“ од Србије.

Севернокорејски званичници такође су помно обратили пажњу на одлуку НАТО-а да не уклони Милошевића са власти 1999. Овај проверени војни одговор наликовао је сличном одбијању Вашингтона да свргне Садама Хуссеина након Заливског рата 1991. године. Са становишта Пјонгјанга, НАТО-ова уздржана војна интервенција у Југославији показала је да су Сједињене Државе спремне да изврше војне интервенције само ако су резултирале са мало жртава.

Ниска цена ваздушног рата на Косову подстакла је војну интервенцију НАТО-а. Међутим, амерички креатори политике сматрали су могућност слања копнених трупа у Југославију неприхватљивом, пошто је рат пуних размера против Београда могао да изазове узвратну ескалацију Русије и увуче Вашингтон у мочвару у вијетнамском стилу на западном Балкану.

Дакле, развијањем софистицираних ракетних система и нуклеарног оружја како би се убрзао сваки сукоб на полуострву, севернокорејски званичници закључили су да ће моћи да се заштите и од ограничене војне интервенције по косовском стилу и од мисије промене режима.

Трећа димензија севернокорејске спољне политике која је произашла из рата на Косову 1999. године је непопустљиви отпор Пјонгјанга и неповерљив став према иницијативама америчке дипломатије у азијско-пацифичком региону.

Иако су Сједињене Државе више пута инсистирале да је рат са Северном Корејом крајње непожељно крајње уточиште, Пјонгјанг је вољу НАТО-а да употреби силу на Косову, само четири године након што је Вашингтон потписао Дејтонски споразум са Милошевићем 1995. године, сматрао доказом да америчке јавне изјаве о употреби силе не би требало узимати за номиналну вредност.

Ова перцепција је довела до тога да Пјонгјанг било који приказ пројекције америчке војне моћи у азијско-пацифичком региону, попут војних вежби са Јужном Корејом или примене ракетног одбрамбеног система ТХААД, сматра непријатељским акцијама које директно угрожавају безбедност Северне Кореје. Веровање Северне Кореје у дволичност америчке спољне политике још је више учврстило КСНУМКС Ирак рат и 2011. НАТО војска интервенција у Либији која је свргла Муамера ал-Гадафија.

Иако је свргавање ауторитарних режима у Ираку и Либији несумњиво подстакло ратовање Северне Кореје, кршења договореног оквира из 1994. Северна Кореја била су очигледна раније, почетком 2000-их. Иако је Бусхова администрација своје напоре усредсредила на свргавање Садама Хуссеина, излазак ДЛРК-а из договореног оквира догодио се пре рата у Ираку 2002. То још више убедјује аргумент да је Косово била стварна прекретница у понашању Северне Кореје.

Иако се наслеђу косовског рата 1999. године посвећује врло мало пажње у савременим анализама спољнополитичког понашања Северне Кореје, пажљивије испитивање званичног одговора ДПРК на НАТО интервенцију на Косову и каснија престројавања безбедносне политике наглашавају кључну улогу коју је играло у обликовању Тренутна ратоборност Пјонгјанга. Док САД настоје да окончају провокативне акције Северне Кореје у азијско-пацифичком региону, морају испитати зашто севернокорејски званичници његово прошло понашање прете као избегавање мамчења Пјонгјанга у крајње деструктивни рат на Корејском полуострву.

Извор: Дипломат

претплатити се
Обавести о
guest
3 Коментари
Најстарије
Најновији Већина гласова
Инлине Феедбацкс
Погледајте све коментаре

ALTERNATE HISTORY
АЛТЕРНАТНА ИСТОРИЈА
КСНУМКС месеци пре

Пре него што се мастило осуши, Американци већ смишљају начине да преваре реч и дух разумевања.

anonymous4u4me
анонимоус4у4ме
КСНУМКС месеци пре

Од грађанског рата у Сједињеним Државама, нема разлога да му ико верује, када су у питању конгресни или други уговори. Можемо почети од оних датих америчким Индијанцима и прећи на ову деценију, а ако постоји нешто што одговара томе, САД ништа не поштују, чак ни своју заклетву сопственим грађанима.

Jozo Magoc
Јозо Магоч
КСНУМКС месеци пре
Одговарати на  анонимоус4у4ме

Јесте ли икада чули за заклетву Кол Нидре коју су сваке године полагали амерички ционисти у влади да ће укинути све уговоре које потпишу у наредној години? Верујете ли неком Јевреју ???

Анти-Империја